Bagremov Med

Karakteristike Bagremovog Meda

Bagremov med je monoflorni med dobijen od nektara cvetova bagrema (Robinia pseudoacacia). Poznat je po svojoj izuzetno svetloj, skoro providnoj boji i blagom, neutralnom ukusu. Zbog tih karakteristika često se smatra jednom od najkvalitetnijih vrsta meda.

Za razliku od mnogih tamnijih medova (kao što je livadski med), bagremov med ima niži sadržaj polena, što ga čini pogodnijim čak i za osobe sklonije alergijama na polen. Njegova blaga aroma čini ga vrlo popularnim, lako se rastvara u pićima i ne dominira jelima, pa ga rado koriste i deca starija od jedne godine.

Bagrem je listopadno drvo koje u kasno proleće (od kraja aprila do sredine juna) cveta predivnim, duguljastim grozdovima belih, mirisnih cvetova. Upravo ti cvetovi obilato luče nektar, u optimalnim uslovima, bagremovi nasadi daju i do 80 kg meda po hektaru.

Pčele skupe nektar iz cvetova bagrema i nose ga u košnice, gde započinje transformacija u med. Ova cvetna paša čini bagremov med specifičnim: on je voćnog, cvetnog ukusa, i puni pogodak za sladokusce koji vole nežniju aromu.

Sastav bagremovog meda

Bagremov med je pretežno ugljeni-hidratni, uglavnom čine ga prirodni šećeri. Glavni šećeri u medu su fruktoza i glukoza, pri čemu u bagremovom medu ima nešto više fruktoze (ona je slađa) nego glukoza.

Na primer, 100 g meda sadrži oko:

• 82 g ugljenih hidrata,
• 0,3 g proteina,
• tragove masti i
• 300 kcal energije.

Pored šećera, bagremov med sadrži i male količine važnih hranljivih stvari, vitamine i minerale. U njemu se mogu naći vitamini:

• B-kompleksa (B1, B2, B3, B6, B9) i
• vitamin C.

Kao i minerali poput:

• gvožđa,
• kalcijuma,
• magnezijuma i
• kalijuma.

Sve zajedno čini bagremov med vrednim dodatkom ishrani, naročito u skorenskim količinama.

Bagremov med takođe obiluje antioksidantima, prirodnim jedinjenjima (flavonoidima i fenolnim kiselinama) koja se bore protiv slobodnih radikala u organizmu.

Enzimi iz pčelinjih žlezda (invertaza, diastaza i dr.) pomažu varenje i daju medu biološke osobine.

Kako se pravi bagremov med?

Proizvodnja bagremovog meda počinje u prvim mesecima leta kada bagrem cveća.

Pčele radilice tada obilaze cvetove bagrema i u svom mednom želucu sakupljaju nektar. Nektar se meša sa enzimima koje pčela luči, pri čemu se složeni šećeri (saharoza) delimično razlažu na jednostavnije, glukozu i fruktozu. Po povratku u košnicu, radilice predaju obrađeni nektar mlađim pčelama (kućnim pčelama), koje ga deponuju u ćelije saća.

U ovom momentu nektar je još vrlo vodenast. Pčele ga mahanjem krilima provetravaju kako bi se voda isparila i tako zgusnule smesu. Kada sadržaj vode u nektaru padne ispod oko 20%, nastaje zreo med, gusta, slatka supstanca bogata šećerima, enzimima i mineralima. Na kraju, pčele pečate ćelije voskom, čuvajući med za sebe i zimu.

Pčelari međutim ne ostavljaju sav med pčelama, kada med potpuno sazri, profesionalni pčelari pažljivo skidaju okvire sa košnica, skidaju poklopce od voska i vrcaju med iz saća centrifugom. Dobijeni med se filtrira da bi se uklonile krupnije nečistoće.

Takav sirovi bagremov med kasnije se sliva u tegle, čuvajući većinu hranljivih sastojaka. Zahvaljujući niskoj vlažnosti i prirodnim antiseptičkim supstancama, bagremov med može dugo da stoji bez kvarenja.

Kako i kada koristiti bagremov med?

Bagremov med je svestrani prirodni zaslađivač u ishrani. Najčešće se koristi za zaslađivanje toplih i hladnih napitaka (čaše limunade, čajevi, biljni sirevi) i jela, kašičica meda čaja ublažava nadražen grlo i podstiče znoj, dok u kafi ili jogurtu pruža blag slatkast ukus.

U narodnoj medicini bagremov med je poznat po tome što pomaže kod prehlade i bronhitisa: topao napitak sa medom i limunom često ublažava kašalj i iritaciju grla. Antioksidanti i vitamini iz meda doprinose i jačanju imuniteta, pa se med preporučuje tokom hladnih meseci i uz aktivan način života.

Kao i svi medovi, bagremov se treba koristiti umereno. Posebno je važno ne davati med deci mlađoj od jedne godine. Iako se smatra prirodnim proizvodom, med može sadržavati spore bakterija Clostridium botulinum koje kod beba izazivaju tešku bolest (botulizam), zato pedijatri strogo savetuju da se med uvodi u ishranu tek nakon navršene prve godine.

Odrasli i starija deca mogu bezbedno da uživaju u bagremovom medu. Diabetičari ga ponekad koriste kao zamenu za rafinirani šećer (zbog relativno nižeg glikemijskog indeksa), ali i oni treba da se posavetuju sa lekarom o maksimalnoj količini.

U svakom slučaju, bagremov med je dragocen slatki saveznik ishrani, bilo da ga kašičicom dodajemo u obrok, koristimo kao lekovito sredstvo protiv kašlja ili jednostavno uživamo u njegovom blagom ukusu.