Med se odavno smatra jednom od najvrednijih namirnica koje nam priroda pruža. Bogat je enzimima, antioksidantima, vitaminima i mineralima, a njegov sastav uglavnom čine prirodni šećeri koji telu daju brzu i lako dostupnu energiju.
Ipak, malo ko obraća pažnju na to da vreme uzimanja i način na koji se med konzumira mogu bitno promeniti to koliko ćemo od njega zaista imati koristi.
Da li je bolje uzimati med ujutru ili uveče?
Odgovor zavisi od toga šta želite da postignete.
Jutarnje uzimanje meda na prazan stomak pogodno je za one koji traže dodatni podsticaj energije na početku dana. Kašika bagremovog meda razmućena u čaši mlake vode, uz kap limuna, tradicionalno se koristi kao blagi “budilnik” za organizam. Osim što utiče na nivo energije, redovno jutarnje uzimanje meda može doprineti boljem varenju, podržati odbranu organizma od prehlada i virusnih infekcija, te pomoći u regulaciji apetita kod osoba koje rade na smanjenju telesne mase.
Večernje uzimanje meda ima drugu svrhu – opuštanje i regeneraciju. Kašika meda u toplom napitku pre spavanja pomaže telu da se oporavi od dnevnog napora, a mnogi navode da im ovakav ritual doprinosi mirnijem i dubljem snu. Postoje i indicije da med konzumiran uveče može pozitivno uticati na simptome refluksa i povišenog pritiska, kao i da doprinosi boljoj regulaciji šećera u krvi tokom noći.
Drugim rečima – nije nužno birati jedno ili drugo.
Med ujutru radi na energiji i imunitetu, med uveče radi na odmoru i regeneraciji. Izbor zavisi od toga šta vam je u datom trenutku potrebnije.
Med i fizička aktivnost
Poseban slučaj su osobe koje se bave sportom ili rekreativnom fitnes aktivnošću. Zbog visokog sadržaja prirodnih ugljenih hidrata, med se često koristi kao alternativa industrijskim energetskim napicima – bilo pre treninga, kao brzi izvor “goriva”, bilo posle njega, kao pomoć u obnavljanju mišićne energije. Lako se apsorbuje, pa se smatra praktičnim dodatkom ishrani osoba koje su fizički aktivne.
Način uzimanja je jednako važan kao i vreme
Ovde dolazimo do dela koji se najčešće zanemaruje, a stručnjaci iz oblasti apiterapije (lečenja pčelinjim proizvodima) na njega posebno upozoravaju: način na koji se med konzumira može poništiti većinu njegovih lekovitih efekata.
Najčešća, a istovremeno i najmanje povoljna praksa, jeste da se kašika meda jednostavno proguta, a zatim se odmah zalije vodom. Med ima veliku specifičnu težinu, pa u tom slučaju brzo tone do dna želuca. Kako je izrazito higroskopan, odnosno ima svojstvo da vezuje vodu iz okoline, on u tim uslovima “isušuje” sluzokožu želuca umesto da deluje blagotvorno na nju. U praksi to znači da telo iz meda tada dobija samo kalorije od šećera, a ne i njegova ostala korisna svojstva.
Zato se preporučuje drugačiji pristup:
- Rastvarajte med u čaši mlake (ne vruće) vode, mleka ili čaja – tečnost ne treba da bude prevruća, jer visoke temperature razaraju enzime i druga osetljiva jedinjenja u medu.
- Ako ga jedete kašikom, nemojte ga odmah gutati – pustite da se polako rastapa u ustima, jer se tako bolje iskorišćavaju njegova svojstva.
- Koristite drvenu ili plastičnu kašičicu. Metal, prema stavu apiterapeuta, može neutralisati deo lekovitog dejstva meda, pa je bezbednije izbegavati metalni pribor prilikom serviranja i konzumiranja.
Koliko meda je preporučeno uzimati?
Kada je reč o dozama, apiterapeutska praksa navodi okvirne smernice za odrasle osobe:
- Preventivno, u cilju opšte podrške zdravlju: 0,5 do 1 gram meda po kilogramu telesne mase.
- Terapijski, kada se med koristi kao pomoć kod određenih tegoba: 1 do 2 grama po kilogramu telesne mase, podeljeno u tri dnevne doze, po pravilu pola sata pre obroka ili dva sata nakon obroka.
Ove doze su okvirne i odnose se na zdrave odrasle osobe – osobe sa dijabetesom, alergijom na pčelinje proizvode ili drugim zdravstvenim stanjima trebalo bi da se o unosu meda konsultuju sa lekarom.
Šta kaže nauka o zdravstvenim efektima meda
Med se dugo koristi kao prirodno sredstvo protiv kašlja, upale grla, prehlade i drugih tegoba disajnih puteva, a zahvaljujući antibakterijskim svojstvima smatra se i podrškom imunom sistemu. Veća istraživanja sprovedena na hiljadama ispitanika ukazala su na povoljne efekte kod hroničnog bronhitisa, astme, rinitisa, sinusitisa, kao i kod problema sa kožom poput dermatitisa i psorijaze, te kod zarastanja rana i opekotina.
Kada je reč o metaboličkim parametrima, pojedina istraživanja pokazuju da redovno umereno uzimanje meda može blago smanjiti nivo ukupnog holesterola i triglicerida, uz istovremeno povećanje “dobrog” HDL holesterola. Analiza objavljena u naučnom časopisu koji se bavi ishranom, a koju su sproveli istraživači sa jednog kanadskog univerziteta, takođe je povezala umeren unos meda sa poboljšanjem pokazatelja šećera i holesterola u krvi.
Važno je naglasiti da ovi efekti ne znače da med treba trošiti neograničeno – on je i dalje šećer, samo u prirodnom obliku, pa umerenost ostaje ključna.
Zaključak – nema jednog “pravog” trenutka, ali ima pravog pristupa
Ne postoji univerzalno pravilo da je med bolje uzimati isključivo ujutru ili isključivo uveče – oba trenutka imaju svoju svrhu i svoje prednosti. Ono što je zapravo presudno za to da li ćete od meda imati punu korist jeste način na koji ga konzumirate: u mlakoj, a ne vrućoj tečnosti, bez metalnog pribora, u umerenim količinama i, po mogućstvu, razmućen tako da polako deluje na organizam, a ne progutan i odmah zaliven vodom.
Uklopljen na pravi način u svakodnevnu ishranu, med može biti mnogo više od slatkog dodatka – može biti mali, ali dosledan saveznik u brizi o zdravlju.
Ovaj tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara ili nutricioniste. Osobe sa dijabetesom, alergijama ili hroničnim zdravstvenim stanjima treba da se o unosu meda posavetuju sa stručnim licem.
Leave a Reply